Zdravlje

Gojaznost značajno smanjuje protok krvi u mozak, otkriva tim naučnika iz Irske

Priredio/la: I. V.

Ako protok krvi u mozgu postane oslabljen, to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kako starimo, poput povećanja rizika od demencije i Alchajmerove bolesti, otkiva novo istraživanje

Nova studija o starenju naučnika iz Irske The Irish Longitudinal Study on Ageing (TILDA) na Trinity College Dublin otkriva važne nalaze koji ukazuju da prekomerna težina ili gojaznost značajno smanjuju protok krvi u mozgu. Studija takođe pokazuje da povećana fizička aktivnost može pozitivno modifikovati ili čak negirati ovaj proces smanjenog snabdevanja mozga krvlju. Kako navodi istraživački tim naučnika iz Irske, studija sadrži relevantne informacije koje su od velikog interesa za širu javnost s obzirom na to da je smanjeni protok krvi u mozgu ili cerebralna hipoperfuzija rani mehanizam vaskularne demencije i Alchajmerove bolesti.

Gojaznost kao epidemija

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, gojaznost je postala sve veći zdravstveni problem i globalno je poprimila razmere epidemije, sa više od milijardu odraslih osoba sa prekomernom težinom – i najmanje 300 miliona klinički gojaznih. Gojaznost kao hronična bolest, utiče na ukupan kvalitet života, istovremeno povećavajući pritisak na imuni sistem, što je posebno važno s obzirom na trenutnu situaciju sa covid 19. A posebno zabrinjava s obzirom na njen negativan uticaj na fiziološku funkciju, posebno kako starimo. Zbog toga je pronalaženje lako primenljivih i isplativih načina za suzbijanje uticaja gojaznosti posebno važno kako bi se pomoglo u zaštiti od negativnih zdravstvenih rezultata u kasnijem životu.

Šta je otkrila TILDA studija?

Irska studija istražuje tri različite mere gojaznosti – indeks telesne mase (BMI), odnos struka do kuka i obim struka, kao i fizičku aktivnost kod odraslih, starijih od 50 godina. Protok krvi u mozgu meren je vrhunskim tehnikama MRI skeniranja i analize. Nalazi su otkrili da je prekomerna težina ili gojaznost povezana sa smanjenim snabdevanjem mozga krvlju. Iako je poznato da protok krvi u mozgu opada sa godinama, u ovoj studiji se pokazalo da je negativni uticaj gojaznosti na protok krvi u mozgu veći od starosne dobi. Međutim, fizička aktivnost pomaže u otklanjanju negativnih efekata gojaznosti na krvotok mozga.

Ključna otkrića studije

TILDA studija otkrila je tri ključne stvari:

  • Povećani BMI, odnos struka do kuka i veličina struka povezani su sa manjim dovodom krvi u mozak
  • Povećanje veličine struka od + 1 cm povezano je sa istim smanjenjem krvotoka mozga kao i godina starosti
  • Viši nivoi fizičke aktivnosti menjaju povezanost između smanjenog krvotoka mozga i gojaznosti.

Preporuke – do 2 sata aktivnosti dnevno

Studija preporučuje najmanje 1,5 do 2 sata aktivnosti tokom dana, odnosno bavljenja aktivnostima koje zahtevaju umeren napor. Tu spadaju aktivnosti zbog kojih se diše teže nego obično, poput brzog hodanja ili vožnje biciklom. Međutim, svako povećanje fizičke aktivnosti, posebno ako je integrisano u dnevne ili nedeljne navike, poput baštovanstva, trebalo bi da pomogne u održavanju i potencijalnom poboljšanju krvotoka mozga. Dr Silvin Knight, autor TILDA studije objašnjava: – Dosledno, zdravo snabdevanje mozga krvlju je presudno, jer osigurava da mozak ima dovoljno kiseonika i hranljivih sastojaka za pravilno funkcionisanje. Ako protok krvi u mozgu postane oslabljen, to može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kako starimo, poput povećanja rizika od demencije i Alchajmerove bolesti. Znamo da gojaznost može da predisponira osobu na starosna stanja, pa čak i da smanji očekivani životni vek do 6 godina kod muškaraca i 7 godina kod žena nakon 40. godine. Naša studija otkriva jasne veze između gojaznosti i smanjenog snabdevanja krvi mozga kod starijih populacija.

Bolesti povezane sa gojaznošću

Dr Silvin Knight dodaje da studija takođe pokazuje važnost fizičke aktivnosti za starije osobe sa prekomernom težinom ili gojaznim osobama, jer to može da pomogne u zaštiti od smanjenog krvotoka mozga i loših zdravstvenih rezultata koji mogu proizaći iz toga. Profesor Rose Anne Kenni, glavni istraživač TILDA studije podsetila je da su mnogi stručnjaci pokazali da gojaznost i starenje imaju vrlo slične efekte na biologiju starenja. – Bolesti povezane sa gojaznošću slične su bolestima starenja kao što su bolesti srca, dijabetes, visok krvni pritisak, otkazivanje bubrega, artritis, osetljivost na infekcije, uključujući covid 19. Naša studija, ne samo da pokazuje da postoji veza između gojaznosti i smanjenog krvotoka mozga, već i da je moguće zaštititi se od negativnih posledica gojaznosti redovnim fizičkim vežbanjem. Iako su ovi nalazi relevantni u globalnom kontekstu, zbog brzo razvijajućeg se globalnog tereta gojaznosti, istraživanje je posebno važno za odrasle osobe u Irskoj, jer je gojaznost i prekomerna težina značajan zdravstveni problem u te države – naglasila je dr Kenni.