Istraživanja kažu da oko 50 odsto opšte odrasle populacije širom sveta u nekom trenutku života ima perut, posledicu brže razgradnje sebuma u koži temena
Perut je čest, ali ne tako jednostavan problem koji nije lako ni definisati jer se njegovi simptomi podudaraju sa pojavom seboreičnog dermatitisa, jednog od hroničnih oblika ekcema ili nekih drugih kožnih oboljenja koja dovode do oštećenja delova kože. Zbog toga je perut ne samo estetski već i zdravstveni problem čijem lečenju treba pristupiti sa pažnjom.
Perut je neprijatna pojava prilikom koje sitni komadići suve kože otpadaju sa vlasišta (kože temena) i ostavljaju tragove u vidu belih ljuspica na kosi ili ramenima. Takođe, može izazvati i osećaj svraba. Pretpostavlja se da je ova pojava češća kod muškaraca nego kod žena jer oni manje vode računa o nezi kože i njenoj hidrataciji, naravno, ukoliko se ne radi o ekcemu ili nekoj gljivičnoj infekciji, što takođe može biti uzrok. Još neki mogući simptomi su masne ili suve veće ljuspe na koži glave, a u težim slučajevima žućkaste ili crvenkaste uzdignute duguljaste ljuspičaste naslage, pa i izbočine na temenu.
Prema istraživanjima Američkog osteopatskog koledža za dermatologiju, seboreični dermatitis tj. neki njegov blaži oblik, uvek je uzročnik pojave peruti. Radi se hroničnom obliku ekcema koji pogađa područja tela iu kojih se izlučuje najviše sebuma. Zbog toga su ljudi sa masnom kožom često skloniji pojavi peruti istorija drugih kožnih poremećaja tipa ekcema, rozacee, psorijaze ili akni može da aktivira ili da pogorša seboreični dermatitis.
Gljivica Malassezia globosa hrani se uljima koje su u vlasištu a za neke ljude razgradnja sebuma je iritirajuća, tako da vlasište reaguje ubrzavanjem obnavljanja ćelija kože. Upravo taj proces uzrokuje perut – osobama koje nemaju ovaj problem potreban je čitav mesec da nove ćelije kože na vlasištu sazru, umru i oljušte se. Kod osoba sklonih pojavi peruti, sve se dešava za samo dva do sedam dana, navodi se u izveštaju u Journal of Medical Chemistry.
Kontaktni dermatitis je reakcija kože izazvana nekim alergenom ili iritacijom, što rezultira svrabom, ponekad i bolnim osipom. Kada se takva reakcija javi na koži glave, javlja se perut. Američka akademija dermatoloških udruženja navodi da je čest razlog reakcija na pojedine proizvode ili boje za negu kose. Ako vam hladni zimski vazduh isušuje kožu, uključujući i vlasište, suva koža može da bude uzrok pojave peruti. U ovom slučaju, ljuspice i pahuljičaste trunčice su obično manje i ali i manje masne od onih uzrokovanih seboreičnim dermatitisom.
Dermatolog obično može da dijagnostikuje perut jednostavnim pregledom. Ako perut ne reaguje na predložene načine lečenja, lekar može da se odluči za uzimanje uzorka na gljivice ili biopsiju kože, kako bi se isključili drugi mogući problemi. Perut koja se javlja zbog seboroičnog dermatitisa je hronično stanje koje zahteva ponovljeni ili dugotrajni tretman. Što se tiče peruti koja nastaje zbog kontaktnog dermatitisa, suve kože ili loših navika prilikom šamponiranja (nedovoljno ispiranje ili nadekvatni preparati), problem se može rešiti relativno brzo promenom navika. Treba znati da je perut često hronično, ali izlečivo stanje. Opcije lečenja pre uključivanja medikamenata uključuju:
Pri izboru šampona protiv peruti, potrudite se da sadrže neki od sledećih sastojaka:
Ako redovna i pravilna upotreba ovih šampona tokom nekoliko nedelja ne ublaži perut, konsultujte se sa dermatologom o upotrebi jačih, antimikotičnih šampona na recept ili lokalnog kortikosteroidnog losiona. Alternativa kortikosteroidima za lečenje peruti je klasa lekova koja se naziva inhibitori kalcineurina. Oni će pomoći u davanju boljeg imunološkog odgovora, što će uticati i na zdraviju kožu vlasišta.
Šamponi od ulja čajevca ili lokalni proizvodi koji sadrže 5 odsto ulja čajevca, trebalo bi da budu siguran i efikasan tretman u borbi protiv peruti, prema navodima jedne studije objavljene u Journal of American Academy of Dermatology. Unošenje zdravih masnoća, povećavanje unosa omega-3 masnih kiselina poput onih koje se nalaze u lososu, tuni i skuši, pomažu i u regulisanju proizvodnje i razgradnje sebuma.