Otkriće da crvenokosi ljudi imaju različitu percepciju bola dragoceno je i za zdravstvene radnike koji brinu o pacijentima čija osetljivost na bol može da bude različita
Crvenokose osobe teško mogu da preplanu ili potamne Foto: Shutterstock
Istraživači iz opšte bolnice Massachusetts General Hospital sproveli su studiju koja pruža uvid u to zašto ljudi sa crvenom kosom imaju izmenjenu osetljivost na određene vrste bolova, a njihovi nalazi objavljeni su u časopisu Science Advances.
Kod ljudi sa crvenom kosom (kao i kod brojnih drugih vrsta životinja sa crvenim krznom), ćelije kože koje proizvode pigment melanocit, sadrže varijantni oblik receptora za melanokortin 1. Ovaj receptor nalazi se na površini ćelije i ako se aktivira cirkulišućim hormonima, koji se nazivaju melanokortini, uzrokuje da se melanocit prebaci sa stvaranja žuto-crvenog melanin pigmenta na proizvodnju smeđe-crnog melanina. Raniji radovi dr Davida E. Fishera, direktora Programa za melanom i direktora Massachusetts General Hospital Istraživačkog centra za biologiju kože, pokazali su da je nemogućnost crvenokosih osoba da preplanu ili potamne praćen neaktivnim varijantama ovog receptora.
Da bi istražili mehanizme iza različitih pragova bola kod crvenokosih osoba, dr Fisher i njegove kolege proučavali su soj crvenodlakih miševa koji (kao i kod ljudi) sadrži varijantu kojoj nedostaje funkcija receptora za melanokortin 1 i takođe pokazuje veće pragove bola. Naučnici su otkrili da je gubitak funkcije receptora za melanokortin 1 kod crvenokosih miševa prouzrokovao da melanociti životinja luče niži nivo molekula zvanog POMC (proopiomelanocortin) koji se naknadno podeli na različite hormone, uključujući i onaj koji je osetljiv na bol i onaj koji blokira bol. Prisustvo ovih hormona održava ravnotežu između opioidnih receptora koji inhibiraju bol i receptora melanokortina 4, koji pojačavaju percepciju bola.
Kod crvenokosih miševa (a samim tim i kod ljudi), posedovanje oba hormona na niskim nivoima naizgled bi poništilo jedni druge. Međutim, telo takođe proizvodi dodatne, nemelanocitne faktore koji aktiviraju opioidne receptore uključene u blokiranje bola. Stoga je ukupan efekat nižih nivoa hormona povezan sa melanocitima više opioidnih signala, što podiže prag bola.
– Ovi nalazi opisuju mehaničku osnovu koja stoji iza ranijih dokaza koji ukazuju na različite pragove bola u različitim pozadinama pigmentacije. Shvatanje ovog mehanizma pruža potvrdu ovih ranijih dokaza i dragoceno priznanje medicinskom osoblju kada se brine o pacijentima čija osetljivost na bol može da bude različita – objašnjava dr Fisher i dodaje da rezultati ukazuju na nove načine za manipulisanje prirodnim procesima tela koji kontrolišu percepciju bola, na primer, dizajniranjem novih lekova koji onemogućavaju receptore melanokortina 4, koji učestvuju u osećaju bola.