Pogrešna upotreba pumpice može da ima za posledicu razvoj produženog i pojačanog napada gušenja, a čak i razvoj astmatičnog statusa
Terapija astme obuhvata, između ostalog, i bronhodilatatore u inhalatornom obliku, odnosno pumpice. One se koriste ili redovno ili po potrebi, kod akutnih napada, u zavisnosti od njihove namene.
Prema rečima pulmologa dr Tatjane Radosavljević, bronhodilatatori se koriste samo po potrebi, a postoje dve vrste “pumpica”.
– Koriste se dve vrste pumpica. Takozvane zaštitne, sadrže lokalnu kortikosteroidnu terapiju, koja mora da se uzima redovno i tako leči zapaljenski proces u bronhijalnom stablu. Druga vrsta pumpica direktno deluje u toku napada gušenja i pripada grupi bronhodilatatornih lekova. Ona opuštajući grč, spazam bronhija– kaže za eKliniku pulmolog dr Tatjana Radosavljević.
Kako kaže, poslednjih godina se često primenjuju i lekovi u vidu aerosola koji predstavljaju kombinaciju ove dve pumpice.
Dve najčešće i najštetnije zablude vezana za pumpice, jesu da upotreba pumpica znači da je u pitanju odmakla faza astme i da one stvaraju zavisnost.
– Ovo nije tačno, jer su pumpice prvi i najdelotvorniji lek u lečenju i prevenciji bronhijalne astme. Ne stvaraju zavisnost, a mogu da spreče ozbiljna pogoršanja bolesti – objašnjava pulmolog.
Prema rečima dr Radosavljevič, pre svega je veoma značajno da se pumpica pravilno koristi. Ukoliko pacijent ne može da savlada tehniku pravilnog uzimanja pumpica ili se radi o deci, koriste se specijalni nastavci koji se stavljaju na pumpice, odnosno volumgal sa ventilom ili spajseri, koji omogućavaju da dovoljna količina leka dospe u pluća.
Najčešće greške nastaju kad se pumpica uzima nepravilno, pa lek ostaje u ustima, dakle ne dolazi do pluća.
– Potom da se pumpica koristi više puta, čak i više desetina puta, i ne dovodi do širenja bronhija. Ovakve greške dovode do toga da srce počinje da lupa ubrzano. Javlja se tahikardija, koja izaziva produbljivanje osećaja gušenja, dolazi do tremora – objašnjava pulmolog.
Pogrešna upotreba pumpice može da ima za posledicu razvoj produženog i pojačanog napada gušenja, a čak i razvoj astmatičnog statusa.
Kod akutnog napada astme se najpre pokušava sa inhlacionim bronhodilatatorima u vidu inhalacije preko aparata ili pumpice.
– Ukoliko to ne uspe, potrebno je što pre pacijenta odvesti u medicinsku ustanovu, gde se mogu primeniti i drugi oblici lekova – infuzije sa bronhodilatatorima, kortikosteroidima, ili u bolnicu, gde se može uključiti intenzivna terapija i kiseonik – kaže pulmolog.