Dr Bjelanović: Zabluda je da treba piti vruć čaj zimi i kada boli grlo

Vruć čaj u hladnim zimskim danima može da zagreje i okrepi, međutim, retko ko zna da takav donosi više štete nego koristi. I ovu, a i druge tečnosti, kažu stručnjaci, u organizam treba unositi kada su mlake. Jer, vrelina iritira sluzokožu, a kada se ona ošteti, mikroorganizmi lakše dopiru u naš organizam.

Najbolji je mlak

Iako topli biljni napitak ima blagotvorno dejstvo po organizam, i naizgled prija grlu kad smo prehlađeni, lekari se drže stava da ovu, kao i druge tečnosti ne treba da unosimo dok je njihova temperatura znatno viša od temperature našeg tela.

– Sve tečnosti, kao i hranu, najbolje je da unosimo dok su mlake, jer vrelina iritira sluzokožu i time narušava fiziološku barijeru koja nas štiti od mikroorganizama – kaže za eKliniku lekar opšte prakse dr Dragoljub Bjelanović.

Sluzokoža nas čuva od infekcija

Prema njegovim rečima, kad je tkivo sluzokože neoštećeno, bakterija, virus, pa i gljivica teže razbijaju ovu „barijeru“.

– Ako se sluzokoža inflamira, odnosno ako je upaljena, svaki mikroorganizam lakše prolazi u međućelijski (intercelularni) prostor. Veže se, zatim, za receptore naših ćelija, prodre u ćeliju, razmnoži se i uništi je. Tako inficira tkivo – objašnjava dr Bjelanović.

Unos tečnosti od velike je važnosti tokom prehlada i pomaže da ne dođe do dehidratacije, a posebno kad je telesna temperatura povišena. Ali, lekari savetuju da sve što unosimo bude umerene toplote.

Vruć čaj je lekovit – zabluda!

Posebna je zabluda, kaže dr Bjelanović, da treba piti čaj dok je vruć, ukoliko vas boli grlo.

– Vrelina može čak da pojača bol u grlu. Kao kad na kožu spustite nešto vrelo, efekat je isti. Naruši se epitel sluznice, njeno površinsko tkivo, pa mikroorganizmi lakše prodiru kroz njega –  navodi naš sagovornik i dodaje da često konzumiranje vrelih napitaka može da dovede i do ozbiljnijih posledica:

– Uništenjem sluznice jednjaka mogu da nastanu prekancerozne lezije, što dalje može da dovede do pojave raka jednjaka.

Nek bakterije ostanu tamo gde im je mesto

Ista je situacija i sa želucem. Vrelina u želucu širi krvne sudove, pa su moguća sitna krvarenja, što organizam čini podložnijim infekcijama.

– Mi imamo jako veliki broj bakterija u ustima. Smatra se, stoga, da čovek ima jedan od najotrovnijih ujeda –  kaže dr Bjelanović i objašnjava da je to jedan od razloga da sluzokožu usta održavamo u optimalnom stanju, jer bi prodiranje u druga tkiva onih bakterija kojima tu nije mesto, moglo da ima ozbiljne posledice.

Ne vruće, ali ni hladno

Kako savetuje naš sagovornik, sve tečnosti, pa i hrana, treba da dostignu sobnu temperaturu pre nego što ih unesemo u svoj organizam. Isto važi i za hladna pića: možemo ih unositi, ali ne direktno iz frižidera, dok se vrela iz navedenih razloga apsolutno ne proporučuju.