Soj P.1 je utvrđen 10. januara u Brazilu i na virusu SARS-CoV-2 je stvorio već 17 mutacija, od kojih su tri na "bodljikavom" proteinu, po čemu se može zaključiti da tako lakše prodire u ćelije
Novi soj P.1 je možda zarazniji Foto: Canva
Mediji stalno šire vesti o novim, navodno još opasnijim sojevima virusa. Koliko je opasan mutant P.1? Pojavio se u januaru Brazilu, a međuvremenu je stigao i do Evrope.
Pouzdana internet adresa za proveru medicinskih podataka Pubmed Nacionalne medicinske biblioteke američke vlade koja sakuplja medicinske članke iz čitavog sveta, do početka aprila nije našla mnogo naučnih podataka o soju virusa P.1. Ipak, navodi naučni rad sa severa Brazila, koji pokazuje da se taj soj ponaša netipično i da bi se moglo zaključiti da je zarazniji od „klasične“ varijante.
Virus se u Brazilu širi vrtoglavom brzinom i prema podacima od 8. aprila, u toj zemlji zaraženo je preko 13 miliona ljudi, na 211 miliona stanovnika. A da li je taj soj toliko smrtonosniji, to je teško reći: tačno je da je broj umrlih drastično porastao. Početkom januara je umiralo po oko 1000 ljudi svakog dana, sad ih je već i po 3000. Ali, tu treba uzeti u obzir da je i zdravstvo gotovo kolabiralo, prenosi Deutsche Welle.
Takođe je samo pretpostavka koja se prenosi u medijima kako je tamo već 90 odsto novoobolelih od tog novog soja. Zbog stanja u tamošnjem zdravstvu nemoguće je proveravati genetski kod virusa kod svakog obolelog.
Isto tako je nesporno da je taj soj već registrovan i u Meksiku ili Kolumbiji, a stigao je i u Evropu, u Belgiju i Švedsku.
Soj P.1 je utvrđen 10. januara u Brazilu i na virusu SARS-CoV-2 je stvorio već 17 mutacija, od kojih su tri na „bodljikavom“ proteinu, po čemu se može zaključiti da tako lakše prodire u ćelije. Problematična je i mutacija E484K koja, opet tek kako se pretpostavlja, može da dovesde do obolevanja i onih osoba koje su već preležale covid 19 i koje su stvorile imunitet.
Taj zaključak je utemeljen na činjenici da se soj P.1 posebno širi po brazilskoj saveznoj državi Manaus, jer je tamo mnogo osoba obolelo od korone već u prvom talasu pandemije. Pretpostavlja se i da ima sličnosti sa južnoafričkom mutacijom B.1.351, ali se veruje da su te promene nastale nezavisno.
Prema dosadašnjim iskustvima iz drugih zemalja, lekari su skloni da kažu – ne, nije. Ali, teško je definitivno odgovoiti, baš zbog povećane zaraznosti i pretrpanosti bolnica.
I tu još nema jednostavnog odgovora. Poznato je da preparati AstraZeneca i BioNTech/Pfizer u laboratoriji stvaraju antitela i protiv soja P.1, ali je poznato i da AstraZeneca nije toliko delotvorna protiv virusa sa „južnoafričkom“ mutacijom B.1.351.
Već se i sa drugim preparatima pokazalo da i vakcinisane osobe mogu da budu „napadnute“ virusom, ali da je onda tok bolesti mnogo blaži. Utoliko se može reći i da postojeće vakcine do neke mere deluju i protiv soja P.1, ali o tome se još intenzivno istražuje.