Svaki od pčelinjih proizvoda sadrži na stotine bioaktivnih komponentni pa tako i propolis. Sastav i jačina propolisa je promenljiva u zavisnosti od geografskog porekla, biljnog sveta, doba godine, kaže pulmolog i apiterapeut dr Zorica Plavšić
Propolis je pored meda, još jedan veliki dar pčela za ljudsko zdravlje, smatra se da je propolis prirodni antibiotik, antimikotik, antiseptik, antivirusni proizvod. Sadrži više od 300 različitih jedinjenja, a nemoguće ga je stvoriti u veštačkim uslovima. Propolis je tradicionalni lek koji se u mnogim delovima sveta primenjuje i danas za jačanje otpornosti i kao sredstvo za ublažavanje simptoma upale grla, prehlada i bolesti gornjih disajnih puteva.
Propolis je pčelinji proizvod koji se sastoji od velikog broja vitamina, esencijalnih kiselina, minerala, oligoelemenata. Pčele stvaraju propolis kako bi se zaštitile od uljeza ili zagađenja. Samo mali broj pčela radilica koje su stare 21 dan, to jest kada počnu da lete, imaju mogućnost da proizvode propolis. Ime propolis nastalo je, prema pojedinim tumačenjima od grčke riječi „pro“ – pre ili ispred i „polis“- grad, zbog upotrebe propolisa za izgradnju i regulaciju ulaza u košnicu. Ima i naznaka da je naziv nastao od reči propoliso koja bi na grčkom ili latinskom značila zamazivati-zaglađivati (omalterisati, izgletovati), navode stručnjaci.
– Propolis je tvorevina koju pčele radilice prave unutar košnice od sastojaka koje pokupe sa pupoljaka, kore drveta, cvetova, lišća, iglica četinara. U pitanju je smolasta materija koja nastaje dodavanjem sekreta iz pljuvačnih žlezda pčela, voska i enzimima, tokom posebnih hemijskih reakcija. Boja propolisa varira od žute do tamno smeđe, crvene ili zelene, što umnogome zavisi od botaničkog i geografskog porekla, kao i sezone prikupljanja smola. Mnogi misle da je propolis u tečnom stanju. Unutar košnice propolis je smolaste, lepljive strukture i pčele ga koriste da zatvore sve otvore unutar košnice, osim ulaza. Na taj način štite celo pčelinje društvo od zaraze i bolesti, obezbeđuju stalnu temperaturu unutar košnice 35-37⁰ C i smanjuju strujanje vazduha kroz košnicu – kaže za portal eKlinika pulmolog i apiterapeut dr sc.med. Zorica Plavšić.
U slučaju da postoji oštećenje na ramovima u košnici pčele ta oštećenja popunjavaju propolisom, objašnjava dr Plavšić. Takođe ako u košnicu uđe neki uljez, (miš, drugi insekt ) pčele ga ubadaju više puta i kada ugine pčele ga oblože propolisom kako ne bi došlo do zagađenja košnice.
– Svaki od pčelinjih proizvoda sadrži na stotine bioaktivnih komponentni pa tako i propolis. Sastav i jačina propolisa je promenljiva u zavisnosti od geografskog porekla, biljnog sveta, doba godine. Procenat i odnos pčelinjih proizvoda u propolisu (voska, smole, eteričnih ulja vitamina i minerala) može jako da varira, ali taj odnos je uvek optimalan i gotovo savršen. Zato se uloga i delovanje propolisa nikada ne dovodi u pitanje – smatra dr Plavšić.
Propolis je materija kojom pčele dezinfikuje mesto u kojem rade, jedu, razmnožavaju se i prave med.
– Praktično unutrašnjost košnice je skoro sterilna. Ukoliko se propolis izdvaja iz košnice treba voditi računa o količini koja se izdvaja da se ne bi narušilo zdravlje pčela. Čovečanstvo je tokom vekova koristilo pčelinje proizvode za hranu, lečenje i prevenciju raznih bolesti. Upotreba pčelinjih proizvoda sa ovim ciljem naziva se apiterapija. Zvanični stav je da je apiterapija grana komplementarne medicine, to jest, pčelinji proizvodi se koriste zajedno sa medikamentima konvencionalne medicine – navodi dr Plavšić.
Dr Plavšić kaže da do sada nisu poznate zabeležene toksične reakcije na propolis. Propolis se najčešće koristi u kombinaciji sa medom. Kod već postojećeg određenog oboljenja propolis se koristi u dozi 20 do 40 kapi, jednom ili dva puta dnevno, dodaje ona.
– Korišćenje pčelinjih proizvoda je bezbedno, osim u slučaju jake alergije na cvetni polen kada treba početi obazrivo i pratiti eventualnu pojavu alergijske reakcije. Dužina terapije nije ograničena, ali kada dođe do poboljšanja treba smanjivati broj kapi propolisa. Apiterapija će dati pozitivne rezultate samo ako je pčelar bio pošten u odgajanju pčela, prikupljanju pčelinjih proizvoda i njihovom skladištenju do upotrebe. Veliki je procenat falsifikovanih pčelinjih proizvoda na tržištu. Po izgledu ukusu i aromi čak i stručnjaci nisu u mogućnosti da kažu da li se radi o pravom ili falsifikovanom proizvodu. Samo hemijska analiza sastava pčelinjeg proizvoda može da dokaže njegovu ispravnost – objašnjava dr Plavšić.
Prema nekim saznanjima, u starom Egiptu propolis se zajedno sa medom koristio za balsamovanje tela preminulih faraona. U staroj Grčkoj, Aristotel pripisuje lekovita svojstva svim pčelinjim proizvodima. Stari Rimljani su koristili propolis za pravljenje obloga za rane i prema nekim podacima koji datiraju iz tog vremena, propolis je imao višu cenu od meda. Plinije Veronensis pisao je o pčelama, medu, vosku, polenu, propolisu, pčelinjem otrovu. Zaključio je da „gde su pčele tu je zdravlje“, priča dr Plavšić.
– Propolis ima kompleksan hemijski sastav i sadrži više od 300 različitih jedinjenja. Uglavnom je izgrađen od biljne smole (50 odsto), voska (30 odsto), esencijalnih ulja (10 odsto), polena (5 odsto) i ostalih organskih supstanci (5 odsto). U propolisu se mogu identifikovati i minorne količine vitamina kao što su vitamin B1, B2, B6, C i E, amino kiselina, šećera i flavonoidi, minerali, estri, alkoholi, eterična ulja, polen biljaka. Pored navedenog, propolis sadrži i značajne količine metala kao što su magnezijum, kalcijum, kalijum, natrijum, cink, mangan i gvožđe – kaže dr Plavšić.
Zbog prisustva fenolne kiseline i flavonoida propolis je poznat po antioksidativnoj i antimikrobnoj aktivnosti. Prisustvo antioksidanasa, kako objašnjava dr Plavšić, opravdava upotrebu propolisa kao moćnog prirodnog antioksidansa.
– Pored fenolne kiseline i njen derivat, kofeinska kiselina, kao i derivati flavonoida, kvarcetin i galangin, takođe poseduju ova svojstva. Svakodnevna upotreba propolisa pomaže organizmu da deluje preventivno, u smislu blokade uslova za nastajanje „podloge“ za razvoj bolesti – navodi dr Plavšić. Doktorka savetuje da svakodnevno, dva puta dnevno, u veliku kašiku, dodamo malu kašičicu meda, pa potom i 10 do 15 kapi propolisa. Ova mešavina meda i propolisa se zadrži u ustima dok se ne natopi pljuvačkom, pa potom proguta.
– Posle toga 10 do 15 minuta ne uzimati hranu ili vodu kako bi se što veća količina aktivnih supstanci resorbovala preko sluzokože usne duplje. Ovo je odlična preventiva za nastanak bakterijskih i virusnih infekcija. Ova kombinacija može da se koristi i u dužem vremenskom periodu, od oktobra do kraja marta, bez pojave neželjenih efekata. Veliki je broj radova u kojima su prikazani rezultati kliničkih studija koje ukazuju na antibakterijsko dejstvo propolisa. Rezultati ukazuju da je propolis aktivniji prema gram-pozitivnim bakterijama, ali ipak pokazuje i inhibitorna svojstva prema nekim gram-negativnim bakterijama – kaže dr Plavšić.
Dr Zorica Plavšić objašnjava da su naši stručnjaci sa Hemijskog fakulteta (odsek Analitičke hemije) ispitivanjem utvrdili da antimikrobna aktivnost sirovog propolisa uglavnom opada sa njegovim produženim stajanjem i dužim skladištenjem.
– Nasuprot ovome, potvrđeno je da etanolni ekstrakt propolisa, čuvan 10 do 15 godina, pokazuje povećanu antibakterijsku aktivnost. Ispitivane su antimikrobne aktivnosti ekstrakata srpskog propolisa, prema odabranim mikroorganizmima kao i sinergijski efekat srpskog propolisa i izabranih antibiotika. Dobijeni rezultati ovog istraživanja pokazali su snažan antimikrobni efekat etanolnog ekstrakta srpskog propolisa prema gram-pozitivnim bakterijama pojedinačno i u kombinaciji sa komercijalnim antibioticima. Propolis pokazuje i značajno antivirusno i antigljivično delovanje – tvrdi dr Plavšić.
U jednoj randomizovanoj, dvostruko slepo, placebo kontrolisanom kliničkom ispitivanju procenjivana je efikasnost oralnog spreja propolisa kod lakše akutne infekcije gornjih disajnih puteva. Rezultati su pokazali da je nakon tri dana lečenja propolisom, 83 odsto ispitanika imalo remisiju (popuštanje simptoma kao što su upala grla, oticanje i crvenilo grla), priča dr Plavšić.
– I u toku pandemije covid 19 moje lično iskustvo sa pacijentima je vrlo pozitivno. Pacijenti su koristili dva puta dnevno med sa 30, 40 ili više kapi 30 % alkoholnog rastvora propolisa (u zavisnosti od trenutnog zdravstvenog stanja), kuglicu perge (pčelinjeg hleba) jednom dnevno, malu kašičicu pčelinjeg polena prethodno fermentisanog u maloj šolji kiselog mleka jednom dnevno i mešavinu meda i matičnog mleča (neki od gotovih farmaceutskih proizvoda ). Terapija je primenjena 7 do 14 dana. Pacijenti su istovremeno koristili propisanu medikamentoznu terapiju. Kod pacijenta kod kojih je planirana hospitalizacija, posle sedam dana primene ove terapije, došlo je do znatnog poboljšanja, tako da nisu otišli u bolnicu. Oporavak posle preležane infekcije bio je brži kod onih koji su koristili pčelinje preparate u odnosu na kontrolnu grupu – navodi dr Plavšić.
Propolis je dragoceno lekovito sredstvo i kod produženog covid 19 dodaje dr Plavšić i ističe da primena pčelinjih proizvoda, pre svega propolisa, pruža zaštitu od naknadnih bakterijskih, gljivičnih infekcija pa i ponovnih virusnih infekcija.
– Ovde smo govorili samo o akutnim infekcijama respiratornih puteva, ali propolis se koristi i za smanjivanje simptoma kod čitavog niza različitih oboljenja, sam ili u kombinaciji sa drugim pčelinjim proizvodima – kaže dr Plavšić.
Dr Zorica Plavšić navodi da do sada pri upotrebi pčelinjih proizvoda nije bilo dokaza o predoziranju ili razvoju rezistencije kod uzročnika infekcija. Dr Plavšić navodi da propolis mogu da koriste i deca ali vodeni rastvor propolisa, dok se odraslima, uglavnom preporučuje 30 % alkoholni rastvor.
– Osobe koje su izrazito alergične na cvetni polen, (polen biljaka) treba oprezno da počnu sa primenom propolisa i obavezno uz kontrolu lekara. Savetujemo da prvo uzmu samo par kapi propolisa i ukoliko nema alergijske reakcije, postepeno da povećavaju broj kapi do preporučenog broja. Poznati su o slučajevi alergije u kontaktu sa propolisom. Kod pčelara koji izdvajaju propolis iz košnice, može lokalno na prstima i šakama da se jave simptomi kontaktne alergijske reakcije. Direktnom primenom propolisa na kožu moguća je kontaktna alergijska reakcija na mestu primene – precizira dr Plavšić.