"Korona virus je sada manje smrtonosan, infekciju širi 5G, farmaceuti skrivaju vakcinu"... ove i mnoge druge glasine o infekciji covid 19 demantuju eksperti podsećajući na niko nikad nije uspeo da zaustavi ceo svet kao korona
Istina je da je pandemija korona virusa promenila svet. Od trenutka proglašenja do danas, prati je mnogo glasina, mitova i poluistina. Svetski medicinski eksperti trenutno preispituju jaz između istine i fikcije. Međutim, naša saznanja i pristup stanju polako se menjaju kako meseci prolaze, a fokus se mora držati na nauci. Svetski eksperti poručuju da će nas medicinska istraživanja udaljiti od ovog izazovnog vremena. Zato treba slušati one koji duboko poznaju nauku i imaju praktično medicinsko iskustvo. Ovo su 10 glasina na koje svetski eksperti imaju odgovor zasnovan na nauci.
Strunjaci kažu da mnogo toga zavisi od opšteg zdravlja ljudi u nekoj zajednici, koliko su brzo mogli da se testiraju, leče i koliko su zajednice spremne za rešavanje najtežih slučajeva. Tokom pandemije zabeleženo je u mnogim oblastima veliki broj slučajeva, ali niska stopa smrtnosti. Objašnjenje je, kako kažu, povezano je sa činjenicom da ljudi u nekim sredinama imaju bolji pristup testiranju, što povećava broj slučajeva, ali i bolji sistem lečenja, što smanjuje stopu smrtnosti. Virus je sada malo više poznat zdravstvenim radnicima pa su u mogućnosti da ga bolje leče i sprečavaju teške slučajeve koji bi doveli do smrti.
Za bilo koji događaj koji se brzo razvija, posebno onaj koji ima globalni uticaj, teško je odrediti koliko je bolest zaista smrtonosna. Eksperti podsećaju da ni jedna zarazna bolest nije došla do cifre više od 40 miliona slučajeva širom sveta i više od milion smrtnih slučajeva tokom 8 meseci. U naše moderno doba, kako ističu, sa lekovima i tehnologijom koju imamo, čak ni ebola, svinjski grip ili ptičji grip nisu mogli da zaustave svet na način na koji je to uspelo covid 19 infekciji.
Neki ljudi zaraženi korona virusom imali su sreće jer – ili nisu primetili nikakve simptome ili su oni bili vrlo blagi. Ali, tvrditi da je covid 19 samo teži oblik gripa je i opasno i netačno. S tim u vezi eksperti navode da izveštaji o obolelima pokazuju da mnogi ljudi sada imaju trajne respiratorne probleme, koje se obično ne vide u slučajevima sezonskog gripa. Takođe, iako sam grip može biti smrtonosan, sezonski grip obično nema tako visoke stope hospitalizacije kao covid 19. Razlog za to je što danas postoje vakcine i tretmani protiv gripa. A za covid 19 nemamo ni vakcine ni dosledne, pouzdane tretmane. Velika zabrinutost među medicinskim radnicima vlada zbog približavanja zime. Kako navode, ljudi bi mogli da dobiju i grip i covid 19 istovremeno, ili jedan za drugim, a oba stanja u istom trenutku moglo bi da bude veoma opasno, ako ne i smrtonosno.
Imunitet krda je kada je većina ljudi imuna na bolest, tako da je širenje virusa malo verovatno. Imunitet krda može da se postigne vakcinacijom ili prirodnom infekcijom. Ukupno 70 odsto opšte populacije (oko 200 miliona ljudi) moraće da se zarazi korona virusom da bi se postigao imunitet krda. Međutim, ovo zavisi od toga da li je imunitet covid 19 dugotrajan. Zdravstvena struka ističe da, nažalost nismo videli jasne dokaze o tome da li će zaražavanje i oporavak od infekcije covid 19 dovesti do dugotrajnog zaštitnog imuniteta. Zbog svega navedenog se ne preporučuje stvaranje masovnih infekcija kako bi se postigao imunitet krda.
Fizičko distanciranje/izolacija je neophodna da bi se smanjio rizik od prenošenja bolesti i ta metoda se hiljadama godina u ljudskoj rasi koristi kako bi se sprečilo širenje zaraze. To je osnovna logika što instinktivno izbegavamo ljude kada su bolesni i što tražimo od njih da ostanu kod kuće kad im nije dobro. Sve vreme, naš imuni sistem neprekidno se razvija i prilagođava našem okruženju. Istraživanje je takođe pokazalo da možemo da pomognemo našem imunološkom sistemu da se bolje bori protiv infekcije kontrolisanim tehnikama, poput vakcinacije. Ona je svakako uspešnija od omogućavanja našem imunološkom sistemu da nekontrolisano nailazi na bolesti, slučajnim ličnim izlaganjem. Međutim, čak i uz vakcinaciju, prenosive bolesti poput prehlade, gripa i upale pluća, uzrokuju virusi i bakterije koje su veoma zarazne, pa se ozbiljno radi na tome da se ograniči izloženost zdravih ljudi bolesnim osobama.
Stručnjaci objašnjavaju da je 5G peta generacija tehnološkog standarda za širokopojasne ćelijske mreže. To je vrsta radio-talasa koja je digitalizovana, pa poboljšava prenos i kapacitet prenošenja podataka. Nema dokaza, kako ističu, koji ukazuju na uzročno-posledičnu vezu između radio talasa, njihovih frekvencija i virusnog prenosa.
Maske su zaštitna barijera koja smanjuje prenos aero bolesti, kako za osobu koja nosi masku, tako i za ljude oko nje. Sprečavaju prenos infekcije kapljicama iz usta i iz nosa. Lekari i medicinske sestre nose maske u ordinacijama da bi nas zaštitili od infekcije tokom naših operacija i to rade već nekoliko decenija. Dugotrajna upotreba maski ne smanjuje oksigenaciju, niti povećava nivo ugljen-dioksida za medicinske radnike i ne izaziva nijednu od ovih zabrinutosti u opštoj populaciji danas.
Eksperti naglašavaju da još uvek nema leka za covid 19. Međutim, zdravstveni radnici i istraživači svakodnevno saznaju više o ovoj bolesti i postoje akumulirani dokazi o tome koji tretmani mogu pomoći u smanjenju dužine i težine bolesti. Na primer, lekari često daju steroide kritično bolesnim ljudima, a mnogi primaju i remdesivir, lek koji leči viruse. Suprotno tome, dokazi su sada nepobitno pokazali da hidroksiklorokin nije efikasan tretman za covid 19. Klinička ispitivanja su i dalje u toku kako bi se utvrdila efikasnost i sigurnost drugih tretmana, poput rekonvalescentne plazme.
Dobra vest je da zdravstveni radnici, pošto znaju više o virusu koji uzrokuje covid 19, sada su u boljoj situaciji da leče ljude zaražene korona virusom, tako da što manje ljudi umre od njega.
„Netačno“ – kažu stručnjaci. Proces kliničkog ispitivanja potreban za identifikaciju sigurnih i efikasnih vakcina u većini slučajeva traje godinama. Razvoj vakcine protiv covid 19 se ne razlikuje. Ovaj vremenski okvir je neophodan da bi se utvrdilo koliko će vakcina funkcionisati na širokoj populaciji. Takođe je neophodno identifikovati neželjene efekte koji se mogu javiti nedeljama ili mesecima nakon što osoba primi vakcinu. Pored toga, nakon što se utvrdi odgovarajući kandidat za vakcinu, kompanijama će biti potrebno vreme da povećaju svoje proizvodne procese tako da vakcina bude dostupna što većem broju ljudi. Eksperti ističu da je važno imati na umu da, čak i kada vakcina postane dostupna, prvo je treba dati onima kojima je najpotrebnija, uključujući zdravstvene radnike koji pružaju medicinske usluge pacijentima koji mogu imati covid 19. Prioritet treba da budu najosetljiviji na covid 19 i njegove komplikacije, uključujući starije osobe i one sa hroničnim stanjima, kao što su rak, plućne bolesti (astma ili hronična opstruktivna plućna bolest) ili druge stanja koja slabe imunološki sistem.
Antivirusi se bore protiv virusa koji uzrokuje covid 19, a steroidi će smanjiti šanse za prekomerni imuni odgovor. Naučnici su pokazali da steroidi smanjuju težinu i uticaj hiperinflamatornog stanja koje se naziva i citokinskom olujom. Međutim, dokazi koji podržavaju ove tretmane nisu konačni i potrebno je više istraživanja kako bi se utvrdilo ko bi od njih imao najviše koristi. Koliko dobro funkcioniše bilo koja opcija lečenja zavisi od osnovnog medicinskog stanja osobe. Pojedinac sa ozbiljnim već postojećim komorbidnim stanjima (pratećim bolestima) i ozbiljno oslabljenim zdravstvenim statusom i dalje će se teško boriti protiv infekcije, bez obzira na to koliko su jake mogućnosti lečenja i koliko su efikasne u kliničkim ispitivanjima u opštoj populaciji.