Istražuje se veza između DTP vakcine i imuniteta na korona virus...
Još u prvoj polovini ove koronom obeležene godine, prijateljici su prilikom davanja anti-tetanusne zaštite u ambulanti, skoro pa u šali, rekli kako je sada zaštićena i od korone. Da li su ti lekari predvideli nešto?
U oktobru je španski imunolog, dr Pedro Roš, objavio svoje istraživanje o unakrsnoj reaktivnosti u imunitetu koji daje DTP vakcina (vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja) i SARS-CoV-2. Jednostavno rečeno, antigeni koje proizvodi ova vakcina protiv difterije, tetanusa i pertusisa (velikog kašlja), a koja se po kalendaru vakcinacije daje u prvih nekoliko meseci života, bi mogla da obezbedi imunitet protiv novog soja korona virusa. Takođe, ova vakcina je jedna onih koja se najviše puta ponavlja – čak tri do četiri puta se daje u prvoj godini života, a potom se daje još po jedna doza u drugoj godini, a potom i pred polazak i po završenoj osnovnoj školi. Anti-tetanusna vakcina, tzv. „booster“, se daje i nakon povreda, a preporučuje se i trudnicama.
Prema kalendaru imunizacije Republike Srbije, prve četiri doze se daju u obliku DTAP/IPV/HIB vakcine – takozvane petovalentne vakcine, protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i Haemophilusa influenze tip b. Varijanta koja se daje tokom osnovne škole sarži samo toksoide difterije i tetanusa (DT).
Dosadašnje iskustvo i prikupljeni dokazi u pandemiji covid 19 nam ukazuju da je SARS-Cov-2 posebno virulentan kod starije populacije, a da su deca poprilično zaštićena, što je navelo Roša da istraži ovaj potencijalno stečeni imunitet kod dece. Kako navodi Roš, normalno je da ovaj virus izaziva tešku kliničku sliku kod gerijatrijske populacije s obzirom da je njihov imunitet oslabljen. Ono što nije normalno je da mala deca koja još uvek formiraju svoj imuni sistem budu pošteđena.
Ovo nam ukazuje da je najveći faktor korelacije u slučajevima obolelih od covid19 infekcije upravo starost pacijenta, i da mora da postoji neko ukrštanje imuniteta. Imunitet koji DTP vakcina pruža se smanjuje tokom vremena, što objašnjava činjenicu da težina kliničke slike covid 19 raste sa godinama.
U novembru je potom objavljena još jedna studija koja postavlja istu hipotezu koja je bazirana na sledećim činjenicama:
Svakako su ovo još uvek samo hipoteze, za koje i sami naučnici kažu da moraju da budu potvrđene mnogo detaljnijim istraživanjem u in-vivo modelima, kao što su miševi i pacovi za početak, ali da sigurno postoji velika nada da su svi ovi navodi tačni.