Šta znači IgG, IgM, IgA, šta pokazuje PCR test? Kada osoba može da kaže da je preležala koronu...
Da bi se utvrdilo da je neko oboleo od covid 19 neophodno je testiranje u čemu je zlatni standard PCR test. Ali pored ovog testa u upotrebi su i serološki testovi koji takođe ukazuju na indirektno prisutvo infekcije. Kaada i zašto se radi ovi testovi, kao i kako mogu da se tumače rezultati ovih testova za eKliniku objasnila je doc. dr Ana Banko, virusolog Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
– Naglasila bih prvo, da je zlatni standard za dokazivanje akutne SARS-CoV-2 infekcije PCR, i to Real-time PCR. U odnosu na ostale dostupne testove, PCR metod ima najvišu senzitivnost i specifičnost. To znači da se na ovaj način dokazuju i vrlo niske koncentracije virusa, a da u isto vreme PCR za dokazivanje SARS-CoV-2 samo i isključivo dokazuje ovaj virus, a ne neke druge njemu slične. PCR se radi iz briseva nazofarinksa i/ili orofarinksa i dokazuje prisustvo virusne RNK, genetskog materijala virusa – kaže doc.dr Ana Banko.
Upotreba seroloških testova za dokazivanje antivirusnih antitela, indirektan je pokazatelj virusne infekcije. Dakle, na ovaj način dokazuje se reakcija zdravog imunskog sistema da na virusnu infekciju sintetiše specifična antitela. Zato se ovi testovi rade iz krvi i njima ne dokazujemo sam virus.
Postoje različite klase antitela, pre svega u odnosu na to kada se sintetišu i koliko opstaju u organizmu, a na osnovu čega kod mnogih infekcija možemo “rekonstruisati” vreme proteklo od primarnog kontakta sa virusom. S obzirom da se u rutinskoj praksi virusološke dijagnostike koristi još dodatnih seroloških metoda u odnosu na one koje du navedene ovde i da infekcije mogu biti i akutne, hronične, preležane ili pak doživotne, tumačenje seroloških rezultata nije uvek jednostavno i zahteva stručno znanje.
Ako bismo stvari pojednostavili, IgM (i IgA) pokazatelji su aktivne infekcije. Ova antitela se prva stvaraju, ali i kratko traju.
U slučaju SARS-CoV-2, IgM antitela stvoriće se u toku primarne akutne infekcije nakon kontakta sa virusom. Potreban je dovoljan period da organizam prepozna prisustvo virusa i započne sa stvaranjem merljive količine antitela, pa se IgM antitela ne mogu dokazati u prvim danima od infekcije. U ovim danima, jedini izbor za dokazivanje covid 19 biće PCR. Najveća verovatnoća za dokazivanje IgM antitela bila bi u drugoj nedelji nakon početka infekcije. Posle toga merljiva količina ovih antitela opada, i kod manjeg broja pacijenata ona se može dokazati i tri nedelje.
Dakle, dokazivanje prisustva IgM i/ili IgA antitela za cilj ima da potvrdi akutnu infekciju, ne na samom početku već nakon nekoliko dana, onda kada se prisustvo virusa može dokazati PCR-om, ali i u kratkom periodu završetka akutne faze bolesti, kada PCR postaje negativan. To je period u kome bih istakla značaj ovog testa.
Značaj dokazivanja IgG antitela, po pravilu je potvrda stare, odnosno preležane infekcije. IgG anitela stvaraju se nakon početka stvaranja IgM klase, ali traju mnogo duže. Njihovo dokazivanje uglavnom je moguće od treće nedelje nakon početka infekcije, dok se njihovo trajanje meri u mesecima. U slučaju SARS-CoV-2 kod velikog broja ljudi nažalost IgG antitela traju samo četiri do šest meseci.
Pokazano je da pacijenti sa težim simptomima COVID-19 stvaraju veću količinu antitela, te da im merljiva količina tj. titar ovih antitela traje duže. U ovoj količini nalaze se i tzv. neutrališuća antitela, ona koja imaju ključnu ulogu u eliminaciji virusa. Zbog toga pretpostavljamo da gubitak IgG antitela može ukazivati i na gubitak imuniteta od COVID-19, osim ako se imunitet ne oslanja na neke druge elemente, poput T memorijskih limfocita.
Najznačajnija primena dokazivanja IgG antitela, stoga bi bila dokazivanje preležane SARS-CoV-2 infekcije.
Testovi koji pokazuju ukupna antitela mogu biti tzv. brzi testovi zasnovani na imunohromatografiji, ali mogu biti i metode ELISA ili njoj srodne. Dokazivanje ukupnih antitela može ukazivati i na akutnu, ali i preležanu infekciju, stoga se nakon pozitivnog rezultata ovog testa, mora dalje sprovoditi specifičnija virusološka i/ili serološka dijagnostika ako želimo utvrditi status infekcije.
Brzi serološki testovi za dokazivanje antitela, od svih gore pomenutih, imaju najmanju senzitivnost i specifičnost, pa se u značajnom broju ovih testova ne možemo osloniti na njihove rezultate.
U slučaju istovremenog prisustva IgM i IgG antitela, govorimo o početku tzv. serokonverzije, što znači da se akutna infekcija završava, IgM antitela opadaju a IgG antitela počinju da se stvaraju.
Daleko veće prisustvo IgG antitela u odnosu na IgM, dobar je pokazatelj imunskog odgovora na infekciju, a predstavlja, opet, samo trenutak kraja akutne infekcije kada se vidljiva količina IgM anitela gubi.
Samo PCR testom možemo utvrditi da li je osoba zarazna, odnosno da li i dalje postoji prisustvo virusa u respiratornom traktu. Ipak, prisustvo IgG u najvećem broju slučajeva ukazuje na završetak infekcije, i kod ovih pacijenata ne očekujemo izlučivanje virusa, niti da je ova osoba zarazna za okolinu. Postoje izuzeci, ali su oni retki i uglavnom vezani za specifične primarne bolesti pacijenata kao što su različita imunosupresivna stanja.
To znači akutnu infekciju, uglavnom period njene druge ili treće nedelje.
U odnosu na serološke pokazatelje, to su osobe koje imaju prisustvo IgG antitela a nemaju prisustvo IgM antitela. Ovo bi moglo da važi i za one koji su imali pa izgubili anti-SARS-CoV-2 IgG anitela. Ipak, to ne znači da svi oni ne mogu biti ponovo inficirani, te se niko ne bi smeo opuštati.